RHMZS: Evo zbog cega sve cesce kazemo da je VREME POLUDELO Video
Ekstremne vremenske pojave - sue, poplave, toplotni i hladni talasi sve su uestalija pojava u Srbiji, ali i svetu poslednjih decenija.
Krivac za to, prema miljenju Svetske meteoroloke organizacije, je industrijalizacija gde uspled poveane emisije gasova dolazi do efekta staklene bate i ubrzanih promena klime.
Stalni predstavnik Srbije u toj organizaciji i rukovodilac Republikog hidrometeorolokog zavoda Srbije Jugoslav Nikoli kae da je samo u Beogradu prosena temperatura u poslednjih 125 godina poveala za 1,6 stepeni Celzijusa, to je uslov za sve ekstremnije padavine.
"Ovaj porast temperature doveo je do poveanja koncentracije vodene pare u atmosferi za oko 10 odsto, to predstavlja povoljne uslove za stvaranje grmljavinskih oblaka i pojave jaih vremenskih nepogoda pljuskovitog i vetrovitog karaktera, uz pojavu grmljavine, grada i trombi- manjih tornada", rekao je Nikoli Tanjugu.
On kae da je nespo*na injenica da su pojedine ekstremne klimatske i vremenske pojave uestalije poslednjih decenija, to se najece dovodi u vezu sa ljudskim aktivnostima i industrijalizacijom.
"U poslednjih 12 godina u Evropi su zabeleeni mnogi ekstremni dogadaji, sue, poplave, toplotni i hladni talasi, apsolutni maksimumi i minimumi temperature", kae Nikoli.
Srbija je, dodaje on, jednom takvom ekstremu bila izloena u maju kada je dolo do formiranja iznad Mediterana koji se sporo premetao preko Balkanskog poluostrva, to je uslovilo obilne padavine i poplave.
"Padavine su za tri dana u oblasti Podrinjsko-kolubarskog regiona, Mave i Tamnave prevazile 1000-dugodinje trodnevne kie. Za to se ne moe reci da je uobiajena pojava", naglaava Nikoli.
U Evropi, podsea on, u poslednje 32 godine na veim rekama dogodilo se 325 poplava od toga u poslednjih 12 godina bilo je 200.
Veza izme'u nivoa okeana i klime u Srbiji
"Klimatski indeksi vezani za epizode ekstremnih padavina i sua pokazuju poveanje u periodu 1961-2012.godine na skoro svim osmatrakim stanicama u Srbiji. Kako se okean i atmosfera sve vie zagrevaju, u vazduhu se zadrava vie vodene pare pa se i u narednim godinama mogu oekivati re'e, ali intenzivnije padavine", naglaava Nikoli.
- U Srbiji znaajne poplave zabeleene su 1980, 1981, 1988, 1999, 2002, 2005, 2006, 2009, 2010. i 2014. godine, dok su se znaajne sue dogodile 2000, 2003, 2007, 2011, 2012 i 2013 godine, podaci su RHMZ.
|
Prema stavovima Medjunarodnog panela za klimatske promene u budunosti nas oekuje porast temperature vazduha i mora, promene u globalnom hidrolokom ciklusu, redukcija snenog i ledenog pokrivaa, porast nivoa mora i promene nekih klimatskih ekstrema.
Tako'e, panel se zalae za globalnu akciju za smanjenje emisije, kao i za odredivanje mera za adaptaciju, a to se poklapa i sa aktuelnim stavovima Medjunarodnog kongresa koji je upravo prethodnih dana odran u Montrealu.
"Do sredine 2014. godine esnaest zemalja lanica EU donelo je nacionalne strategije za adaptaciju na klimatske promene. Srbija obavlja poetne aktivnosti u vezi donoenja nacionalne strategije za klimatske promene u vie sektora", naglaava Nikoli.
Kakvo se vreme oekuje do jeseni
Prognoze kakva nas zima oekuje posle kinog leta, na sagovornik kae da je jo rano davati i dodaje da nas u narednom periodu oekuje promenljivo vreme.
Do 30. avgusta se oekuje preteno sunano vreme uz porast dnevnih temperatura, tako da e najvie dnevne temperature krajem avgusta imati vrednosti iznad proseka za ovo doba godina od 27 do 32 stepena, kae Nikoli.
Krajem avgusta i poetkom septembra predvi'aju se prolazna naoblaenja, koja e usloviti lokalne pljuskove, ponegde praene grmljavinom uz postepeni pad dnevnih temperatura, dok e temperatura biti u granicama proseka.
Od 5. do 10. septembra oekuje se proseno toplo i uglavnom suvo vreme, sa temperaturom od 24 do 28 stepeni, osim 6. i 9. septembra kada e postojati uslovi za lokalne pljuskove pracene grmljavinom, a zatim se do sredine septembra uspostaviti toplo i suvo vreme.
comment:
p_commentcount